Povjerenstvo koje je nazočilo županijskoj razini smotre  Lidrano 2013. ove je godine imalo pune ruke posla. Među iznimno nadarenim mladim litreratima našla se učenica V.A Tina Marušić. Mlade literate u našoj školi prepoznaje, prati i motivira njihova  profesorica i mentorica Mary Brkljača.  Već smo prethodno rekli da će se Denisov književni ostvaraj ocjenjivati na državnoj razini smotre, a vrijedno je  spomenuti da su Tina i Denis brat i sestra. Tina je sretna zbog bratova uspjeha i želi mu svu moguću književnu sreću, a vama, dragi čitatelji, želi da guštate u Buži.

BUŽA

Poslala me mater donit jaketu iz armeruna. Volin njezin armerun, vonja na lavandu i bor. Ćutin ga i na njezinoj robi.

A u armnerunu? Materina i ćaćina roba: šarene vešte, mekane bluze i košuje, nizovi kularina, šjalpi i ćaćini veštiti. Ima jedan veštit, ćaći posebno drag. I meni je drag. Kad san sama doma, kradon se uvučen u njegove rukave, mirišen ćaću i guštan. To san radila i toga kobnog dana.

E, da san znala ča će se dogodit. Da san znala ne bi nožice u moje ruke, bila bi pametnija. A ovako…?

Naravno, bila san sama. Prčkala san nešto oko domaćeg, malo učila. Uvatila me žeja uvuč se u rukave ćaćinog veštita. Uzela san nožice i ka pravi šaltur strigla srca od karte. Volin ostavljat srcolike poruke svojoj obitelji. Kad san završila, digla san se i otresla ostatke karte sa sebe. Ajme! Buža! Ma, nije buža! Bužetina!. Brzo san našla jaglu i konac. Sašit ću to. Nikor neće vidit, nije velika. Evo! Gledan, nije dobro ispalo. Mislin, mislin… Isparat ću pa ponovo.

Napravila san još veću bužu. Parila je ka kuća bez krova i ponistre moje pokojne prababe.

Sakrit ću jaketu. A ne! Vratit ću je u armerun na višalicu i gotovo.

Sve je bilo dobro niko vrime. Lipo san nastavila svojin životon, a armerun svojin. Sve do dana X, dana kad se armerun osvetija. Bija je to dan kad je buža ugledala svitlo dana. Bija je to dan kad je ćaća ugleda bužu i kad je cili svit bespovratno upa u bužu. Smišljala san opravdanje. Moljac! Mater ima moljce u armerunu. To je sigurno to.

Uzalud. Kazna. Za mene i brata. Ča ću sad? Moran priznat, spasit baren brata, a s menon ča bude. Nisan to učinila. Mater i ćaća bili su razočarani i tužni.To me zabolilo.

Ta crna buža, crnja od najcrnjeg mraka, dubja od najdubjeg mora naučila me da uvik moran

govorit istinu, naučila me odgovornosti.

Želin i oću bit odgovorna.

                                                                                     Tina Marušić V.A